Preterana briga nas iscrpljuje i parališe

Za razliku od ,,baš me briga ’’ osoba, onih koje  kroz život naprosto plešu, ne obazirući se ni na kakve prepreke, postoje ljudi koji u svemu vide kamen spoticanja i razlog da misle da svaki vreba baš njih ili njima najmilije. Ko bolje prolazi, oni koji ignorišu realne opasnosti i probleme, ili oni koji zbog predostrožnosti i straha unapred brinu zbog svega i svačega? Najbolje rešenje je, i u ovom slučaju, negde na pola puta. Još je Sartr rekao da se najveći deo briga zasniva na neopravdanom strahu. I naša sagovornica, psiholog i psihoterapeut Sanja Stanić, potvrđuje njegovu tvrdnju i za ,,Život plus’’ pojašnjava kada briga postaje hronična, kakvi ljudi su skloni tome da unapred zamišljaju najcrnji scenario, kada je dobro brinuti...

Može li se reći da neki ljudi uvek i u vezi sa svim brinu? Kakav je njihov psihološki profil?
- Brižnost je vezana za sve važne aspekte života. Sama mogućnost da osoba ili nešto što je njoj važno mogu biti ugroženi, povod je za brigu i strahovanje. Brinemo zbog porodice i emocionalno bliskih osoba, zbog posla, zdravlja ili nedostatka novca. Briga može da bude preterana i da ima hroničan tok. Smatra se da je nezdrava briga u većoj meri prisutna kod osoba koje su genetski predisponirane da anksiozno reaguju. Međutim, ljudi koji su skloni da svet vide kao opasno, zastrašujuće mesto, često su takve poruke dobijali u detinjstvu od svojih roditelja. Oni u većoj meri ispoljavaju crte ličnosti kao što su: emocionalna osetljivost, senzitivnost, kreativnost, imaginativnost i natprosečne intelektualne sposobnosti. Takve osobe teže sigurnosti, predvidljivosti i slabo tolerišu neizvesnost. Za njih je, takođe, karakteristično i nepoverenje u sopstvene snage da izađu na kraj sa potencijalno ugrožavajućim situacijama.

Da li je ispravno zabrinutost smatrati katkada i karakternom osobinom?
- Pre možemo reći da su neke strukture ličnosti sklonije hroničnoj brizi. Ta sklonost se posebno uočava kod ličnosti koje u većoj ili manjoj meri ispoljavaju karakteristike zavisne strukture, odnosno zavisne osobe imaju snažna uverenja koja ih onemogućavaju da budu nezavisne, samostalne i da preuzmu odgovornost. Međutim, hroničnu brinu i osobe koje nemaju zavisnu strukturu.

Kada za nekoga možemo da kažemo da je njegova zabrinutost prešla u hroničnu?Gde je ta granica?
- Hronična briga razlikuje se od zdrave zabrinutosti po tome što nije vezana za ono što se osobi događa, već za nešto što bi moglo da se desi u bližoj ili daljoj budućnosti. Misli koje su zaokupljene katastrofičnim scenarijima iscrpljuju osobu i onemogućavaju je da normalno funkcioniše. Ako osećate da vas briga ometa u svakodnevnom funkcionisanju, otežava obavljanje posla i onemogućava komunikaciju sa bliskim ljudima, neophodno je da razmislite o načinima oslobađanja od hronične brige i potražite stručnu pomoć. Hronične brige malo kada prolaze ,,same od sebe’’, a praćene napetošću, poremećajima spavanja, umorom, mišićnom tenzijom i problemina sa koncentracijom, najizrazitije su kao karakteristike generalizovanog anksioznog poremećaja. Međutim, i druge vrste anksioznih poremećaja, kao što su opsesivno-kompulsivni poremećaj, hipohondrija, napadi panike, fobije ili socijalna anksioznost, praćene su hroničnom brigom.

Koliko brige je ,,pristojno’’ i zdravo?
- Ni mnogo ni malo, ali uvek u skladu sa konkretnom situacijom i realnom procenom rizika. U komplikovanom svetu u kojem živimo postoji niz opasnosti, a zdrava briga omogućava da te opasnosti predvidimo i da se na njih pripremimo. Prema tome, zdrava zabrinutost nas motiviše da rešavamo probleme i povećava spremnost da zaštitimo ono do čega nam je stalo. Takva vrsta zabrinutosti omogućava realno sagledavanje potencijalnih nevolja, mobiliše energiju i daje jasan uvid u načine na koje bi nevolje mogle da se preduprede ili prevaziđu. Osoba koja zdravo brine ima emocionalno fleksibilnu poziciju, koja je u funkciji rešavanja problema. Suprotno, hronična briga ,,uzurpira’’ pažnju i onemogućava osobu da uoči moguća rešenja problema. Činjenice govore da se problem neće rešiti ako brinete. Hronična briga povećeva nivo stresa, iscrpljuje i demotiviše. Misaoni obrazac brige može se opisati kao ,,šta ako mišljenje’’: ,,Šta ako izgubim posao?’’, ,,Šta ako dete padne i razbije glavu?’’, praćeno zamišljanjem strašnih slika, vodi ka teskobi, očajanju i kontraproduktivnim ponašanjima. Osoba zabrinuta zbog gubitka posla pravi veći broj grešaka na poslu i povećava šanse da bude otpuštena. Preterano zabrinuti roditelj otežava odrastanje i osamostaljivanje deteta.

Postoje li brige koje pripisujemo većini žena ili one koje su tipično muške?
- Iako istraživanja biološki uslovljenih razlika sugerišu da je razlika pod uticajem genetske predispozicije, činjenica da kulturno uslovljeni obrasci vaspitanja očekuju da žene više emocioalno investiraju u međuljudske odnose, da više brinu i pokazuju brižnost. Činjenica je da se anksiozni poremećaji češće identifikuju kod žena.

Zabrinutim osobama se obično govori: ,,Ne brini, opusti se...’’ Može li zabrinutost da nestane na neku komandu, da se odloži za priliku kada ćemo biti spremni da problem i brigu lakše ,,svarimo’’?
- Većina ljudi iz iskustva zna da takve intervencije ne samo da ne pomažu već, naprotiv, da dovode do sasvim suprotnog efekta, jer podstiču uverenje osobe da mora da prestane da brine. Čuveni psihološki eksperiment u kojem je ispitanicima data instrukcija da zamisle belog medveda, a zatim da sledećih deset minuta misle na šta god žele samo ne na belog medveda, dobro objašnjava ovu pojavu. Aktivni pokušaji da se ne misli na belog medveda ne samo da ne pomažu da ova misao nestane, već pojačavaju učestalost njenog javljanja. Pokušaj da potisnete brige, kao i predstavu belog medveda, dovodi do pojačavanja težnje da česće mislite brižne misli. Tako briga poprima hroničan oblik.

Šta treba da učine osobe koje su ,,pretplaćene’’ na brigu, kako bi prevazišle stanje hronične zabrinutosti?
- I pored tendencije hronične brige da nam potpuno okupira pažnju, moguće je suprotstaviti joj se. To podrazumeva uporan i sistematski rad. Za početak ograničite i odredite vreme u kojem ćete se baviti brigama. Kada se brižne misli pojave, samo ih konstatujte i odložite za unapred određeno vreme u toku dana tokom kojeg ćete razmišljati o brigama. Zapišite ih i podvucite one koje se ponavljaju. Pisanje je mentalna aktivnost koja omogućava specifičnu obradu uznemiravajućih misli i često ima lekovite efekte. Za ovu strategiju je potrebno malo vežbe i upornosti. Zatim, prihvatite činjenicu da je neizvesnost deo života. Brinući nećete smanjiti njen stepen. Istina je da postoji mogućnost da se loše stvari dese, ali samo zdrava zabrinutost može da pomogne u proceni neželjenog ishoda i adekvatne zaštite.
Vežbajte strategije rešavanja problema i donošenje odluka, jer ove veštine podstiču samopouzdanje i hrabrost da se suočite sa situacijama u vezi sa kojima ste brinuli. Uvidećete da su one manje loše nego što ste ih zamišljali ophrvani brigama. I na kraju, zapitajte se svakoga dana koje mogućnosti i šanse vam je doneo protekli dan za promenu nabolje.
Postoji li nekakva suprotnost hroničnoj zabrinutosti, nešto poput preterane flegmatičnosti i bezbrižnosti i u situacijama kada postoji čak vrlo jak, realan razlog za brigu?
- Biti bezbrižan na jedan zdrav način podrazumeva optimističan pogled na rešavanje problema i prevazilaženje teškoća. Međutim, bezbrižnost je ponekad posmatrana kao lakomislenost, odnosno kao naivnost i nedostak opreza koji osobu može da dovede do niza rizičnih situacija. Bezrazložna bezbrižnost emocionalno ne priprema osobu da realno proceni probleme, teškoće i prepreke na putu ostvarenja cilja. Suprotno od hronične brige, koja stvara iluziju da se osoba bavi rešenjem problema, bezrazložno bezbrižna osoba potpuno se odriče preuzimanja odgovornosti i potpuno prepušta okolnostima ili drugim osobama iako u realnosti postoji jasna potreba da deluje.
U suštini, veoma se trudimo da svoju decu naučimo da budu oprezna i da umeju da se zaštite. Nedostatak emocionalne reakcije u situacijama kada postoji jak i realan razlog za brigu može da bude i posledica aktiviranih mehanizama odbrane kao što su, na primer potiskivanje, negacija ili racionalizacija kojima se osoba nesvesno brani od ugrožavajućih i pretećih situacija.

Kako pronaći zlatnu sredinu, ne biti osoba za koju se obično kaže ,,blago njemu, ni oko čega se ne nervira, živeće sto godina’’, ali ni neko koga stalno muče crne misli?
- To suštinski znači da budete zdravo zabrinuti, odnosno da se, ako se nervirate, ,,konstruktivno nervirate’’. Nezdrava, hronična briga emocionalno blokira osobu, ali ni ravnodušnost nije realno, a ni poželjno emocionalno stanje kada vam je do nečega stalo. Ugrožene vrednosti jedne osobe neminovno su povezane neprijatnim emocijama, kakva je recimo zabrinutost. Neprijatne, zdrave emocije imaju važnu ulogu u uspešnom prilagođavanju. One motivišu, usmeravaju osobu da  hrabro menja okolnosti, ili sebe, da bi ostvarila svoje ciljeve i bila zadovoljna sopstvenim životom.

Da li se briga ponekad koristi i kao sredstvo kontrole u najrazličitijim međuljuskim odnosima?

- Brižnost i briga za druge je socijalno poželjna karakteristika. Obično ljudi pokazuju mnogo razumevanja i empatije za brižne osobe, trudeći se da im olakšaju patnju i da ih uteše. Često se brižnost izjednačava sa ljubavlju i smatra se da ako nekoga više volite, više ćete brinuti. Kao takva, brižnost može da bude i sredstvo manipulacije. Kada je pokazivanje brige sredstvo emocionalne ucene, to neminovno opterećuje odnose istvara osnovu za neiskrenost.
​
Piše: Sanja Stanić, psiholog i psihoterapeut Priredila: Suzana Bijelić za časopis Život plus (preuzmite članak ovde)

---