Tuga

Koliko je tuga važna za psihičko zdravlje i da li bi njeno odsustvo poništilo lepotu pozitivnih osećanja?

Tuga je jedna od osnovnih emocija. Ona je sastavni deo psihički zdravog doživljavanja.  Međutim, ljudska bića imaju snažnu tendenciju da se brane i bore protiv tuge.

Neretko se ispoljena  tuga sagledava kao znak slabosti. Narcistička kultura ne pogoduje zdravoj emocionalnosti. Nameću se imperativi uspeha, pozitivnog razmišljanja i entuzijazma. Samopouzdana osoba koja ne doživljava negativne emocije kao što je tuga često se predstavlja kao ideal psihičkog zdravlja. Međutim, to je daleko od istine. Ne možete se samo praviti da nešto ne postoji da bi to nestalo iz Vašeg života.

Gubitak je sastavni deo života. Gubimo drage osobe, mladost, zdravlje, u krajnjoj liniji gubimo predmete za koje smo se vezali. Tuga nam omogućava da se suočimo sa realnošću, da se oprostimo i krenemo dalje. Insistiranje na pozitivnim i prijatnim emocijama praćeno negiranjem tuge, otupljuju naše kapacitete da doživljavamo bogatstvo emocionalnosti. Kratkoročno odricanje od bola, dugoročno  urušava našu sposobnost da odistinski uživamo u životu.


Da li je treba potiskivati. Kako, zašto, zašto ne...?

Potiskivanje je prepoznato u psihologiji kao snažan, nesvesni mehanizam koji ima za cilj da nas zaštiti od intenzivnih negativnih emocija, između ostalog i tuge. Međutim, takva zaštita ima svoju cenu. Potisnute emocije nisu nestale, a njihov uticaj je u tom slučaju nepredvidiv i toksičan. Ponašanja kao što je lažna veselost, euforija, ubrzana aktivnost, ili rizična ponašanja (ekscesivni seks, zloupotreba alkohola ili supstanci), često služe da maskiraju tugu. Uopšteno, neproznata i nedoživljena tuga može da svoj izraz nađe kroz izražene simptome anksioznosti, fobija, depresije, bolesti zavisnosti i poremećaje ponašanja.

Koliko je tuga važan i sastavni deo života i kako da je prepoznamo...gde je razlika između tuge i, na primer, depresije....?

Zadatak tuge je da nas izleči, da nas oslobodi psihičkog bola koji je nastao gubitkom onoga u šta smo se snažno emocionalno investirali. Ljudima je potrebno da izraze svoj bol i ranjivost, da prolaze kroz tugu krećući se od neverice da je moguće bez tog nekog ili nečeg značajnog nastaviti život, sve do saznanja da život sa gubitkom ima smisla. Period tuge prolazi, a kroz izražavanje, osmišljavanje i verbalizaciju bola usled gubitka, borimo se sa lošim stvarima u životu.

Često, mada ne uvek, možemo prepoznati faze koje prate gubitak, kao što je faza početnog šoka tj. neverice, zatim faza ljutnje, faza depresije i na kraju faza prihvatanja, tugovanja i opraštanja. Zamka na ovom putu, koja nas može odvući u pravcu depresije, je sagledavanje gubitka kroz iracionalno pripisivanje sebi prevelike odgovornosti za gubitak, izraženo u osećanju krivice (Kriva sam. Trebala sam da postupim drugačije”). Zatim u pogrešnoj proceni dejstva gubitka na sve oblasti života (Sve je besmisleno, sve je loše”), kao i u sagledavanju budućnosti kroz ideju neprolazne patnje (Nikad mi neće biti bolje”). Tuga je suštinski prolazna, kao što je i svaka emocija prolazna. Ona je za nas veoma važna, jer nas priprema da se suočimo sa stvarnim svetom u kome se sve ne odvija u skladu sa našim željama, u kome ima patnje, bola, smrti i gubitaka koji su neodvojivi od života.

Koliko tuge je dozvoljeno” pre nego što se potraži stručna pomoć?

Bitno je znati da je proces tugovanja suštinski individualan i da vremenske odrednice ne treba shvatati suviše kruto. Ipak, da bi se kod nekog dijagnostikovala depresija potrebno je da se simptomi kao što su: sniženo raspoloženje, zatim nesposobnost da se uživa u stvarima koje su nekada predstavljale zadovoljstvo, smanjena fizička energija, poremećaj apetita (gubljenje ili dodavanje kilaže) i spavanja (smanjeno ili preterano spavanje), pesimističko razmišljanje, javljaju u kontinuitetu i intenzivno dve do tri nedelje. Ovde je jasno da je depresija kvalitativno tj. suštinski različita od osećanja tuge. Rezultat tuge i  njenog ispoljavanja je olakšanje.

Top