Osećanje besa i njegove posledice 

Kada na putu ostvarenja cilja, želje ili potrebe, naiđemo na teškoće i prepreke, doživljavamo emocionalne reakcije koje mogu biti u rasponu od nezadovoljstva do intenzivne ljutnje i besa. Drugi ljudi i njihove potrebe, naši nedostaci ili nepremostivi uslovi fizičke i socijalne stvarnosti, često su uzrok naših frustracija. Činjenica, da istu situaciju različite osobe mogu doživeti na dramatično različite načine, uslovljena je različitošću njihovih uverenja. Iracionalna uverenja su u pozadini svih nezdravih emocija, pa i besa.

Prirodno je osećati ljutnju. Ljutnja je izvor energije i izraz vitalnosti – spremnosti da otklonimo prepreke, ostvarimo ciljeve, odbranimo vrednosti i sopstveni život. Bes je pak, izraz nezdrave emocionalnosti. Bićemo besni kada procenimo da situacija nije fer, ili besni na sebe, kada smatramo da smo prekršili neko lično pravilo. Najčešće smo, međutim, besni na druge ljude. Na komunikacionom  planu bes je uvek apsolutistički zahtev drugoj osobi da promeni ponašanje. Posledica besa je agresija i agresivno ponašanje.

Šta čini nezdravu prirodu besa?

Osećati bes kada smo nemoćni da promenimo situaciju u kojoj se nalazimo zna da bude veoma zavodljivo. Ako ne možemo da učinimo ništa, možemo bar da budemo pravedno besni. Takav  bes ima funkciju zaštite od depresije, međutim ta psihološka odbrana ima visoku cenu. S druge strane, osećati bes prema drugima metaforično se može opisati kao pijenje otrova očekujući da taj drugi bude otrovan.

Često i jako osećanje besa bez obzira da li je ispoljeno kao agresivno ponašanje ili ne, praćeno je dramatičnim promenama u organizmu – aktiviraju se hormoni stresa (kortizol i adrenalin) koji ubrzavaju srčani ritam i disanje, krvni pritisak raste, a organizam u celini je napet i spreman za akciju. Takva produžena reakcija dovodi do toga da telo trpi intenzivan stres, koji može da bude faktor rizika za razvoj mnogih zdravstvenih problema. Mogu se ispoljiti hipertenzija, kardiovaskularne bolesti, stomačne bolesti, glavobolje i opšti pad imuniteta. Emocionalne posledice mogu biti još dramatičnije. Osoba može doživljavati da nema kontrolu nad sopstvenim reakcijama i osećati čitav niz nezdravih emocija u vezi sopstvenog besa. Javlja se osećanje krivice, anksioznost, depresija pa i bes u odnosu na sopstveno besno reagovanje. Ispoljavanje besa najčešće negativno utiče na odnose sa drugim ljudima. Javljaju se problem u porodici i u profesionalnom okruženju, a kvalitet života generalno opada.

Da li je ispoljavanje besa zdravo?

Svako od nas ima svoj način ispoljavanja besa. Takvi obrasci ponašanja stiču se relativno rano u detinjstvu. Roditelji, često nesvesno nagrađuju i podstiču ispoljavanje besa ili predstavljaju model koji deca usvajaju posmatranjem njihovih reakcija. Izlivi besa često predstavljaju pogrešno naučen način rešavanja problema. Ljudi koji koriste agresivno ponašanje smatraju da je to najbolji način da dođu do svog cilja, ne razmišljajući o negativnim posledicama koje takvo ponašanje može imati po njih i po ljude u njihovoj okolini. Prikriveno ispoljavanje besa koje se može pojaviti u obliku stalnih prigovaranja, sarkazma, ogovaranja, ignorisanja i “durenja”, takođe je veoma destruktivno. Trenutno olakšanje koje se može osetiti prilikom ispoljenog besa ne donosi zadovoljstvo, a dugoročno gledano produbljuje konflikt sa okolinom ili sa samim sobom. Potiskivanje besa takođe nije rešenje i može rezultovati izbegavajućim ponašanjima kao što je preterano uživanje u hrani i piću, na primer. U svakom slučaju, posledice besa su destruktivne po mentalno i fizičko zdravlje, kao i socijalno funkcionisanje osobe. Njegovo otvoreno ispoljavanje u vidu agresivnog ponašanja ne olakšava već komplikuje psihološko, društveno i zdravstveno stanje osobe.

Konstruktivni načini upravljanja besom

Postoje različiti načini i tehnike da kontrolišete osećanje besa kao i agresiju koja prati bes.  Veštine  koje Vam mogu pomoći da kvalitetnije upravljate svojim osećanjima, kao što su veštine upravljanja besom, veštine asertivne komunikacije i rešavanja problema na čitav niz načina mogu unaprediti vaš život.

Reagovanje koje je posledica besa može se prevenirati izmeštanjem iz situacije i/ili davanjem sebi pauze: prekinite komunikaciju, odložite odgovor za kasnije dok se ne “ohladite”. Korisno je primeniti vežbe disanja koje umiruju aktivirajući parasimpatički nervni sistem, naći umirujuću sliku ili frazu koja Vam može pomoći da se psihološki distancirate od jakog osećanja.  Najdelotvornije je stvoriti nove perspektive u sagledavanju situacije, sopstvenog ponašanja i ponašanja drugih ljudi. Produbljivanje razmevanja stvarnosti i razvijanje racionalne filozofije donosi slobodu izbora i podstiče razvoj ličnosti.

Izvesno je da frustracije ne možemo da izbegnemo. Neka istraživanja ističu da prosečna osoba doživi bar 20 frustacija u toku dana. Da li je neminovno da isto toliko puta u toku dana budemo besni?

 

Sanja Stanić: "Osećanje besa i njegove posledice", Story magazin, 12.02.2016.(preuzmite članak ovde ), Priredila Ksenija Konić

Top