Muškarci, žene i emocije

I pored toga što se misli da su žene emocijalnije od muškaraca, Svetsko prvenstvo u fudbalu snažno osporava takav stereotip.Na tom primeru možemo se uveriti koliko su muške emocije snažne, burne i u kojoj meri je njhov raspon zadivljujuće veliki. Naime, nije reč samo o besu i agresiji koja postiče takmičarski duh, već i iyražena tuga, povređenost, beznađe, razočaranje, nezadovoljstvo, što je u nekim slučajevima praćeno i pravom rekom suza.

 

Razlike između nje i njega

 

Međutim, ne možemo zanemariti ni stereotipe s kojima odrastamo, bilo da je reč o muškarcima ili ženama. Oni su važni jer oblikuju način tumačenja podataka iz realnosti. Sasvim je izvesno da raspon opaženih emocija kod jačeg pola tokom trajanja Mundijals nije narušilo sliku koji ne pokazuje emocije smatrajući ih prilično nevažnim i žene koja je osećajna,brižna i osetljiva. Zbog čega je to tako?Izgleda da se u isticanju tih razlika kod oba pola preteruje, mada je izvesno da one postoje. Smatra se da dominacija testosterona čini da muškarac razvija agresivne tendencije. Razlika u razvijenosti moždanih struktura upućuje da žene imaju veće verbalne kapacitete za izražavanje emocija, dok se kod muškaraca razvijaju oblasti zadužene za prostorne i mehaničke odnose. Međutim, činjenica je da su razlike u doživljavanju i ispoljavanju emocija unutar grupa velike. Postoje pojedinci koji ispoljavaju emocije, ali i pripadnice lepšeg pola koje ne reaguju na taj način. 

 

Ti polariteti veći su nego apsolutne razlike koje postoje između muškaraca i žena. Biološke dispozicije su važne i u psihologiji one se odnose na temperament neke osobe. Stara Hipokratova podela na kolerike(one koji burno ispoljavaju pretežno neprijatna osećanja), melanholike (koji dugo i snažno osećaju emociju tuge), sangvinike (skloni su optimističnim pogledima i prijatnim emocijama)i flegmatike (osobe sa površnim, kratkotrajnim i slabim emocijama)pokazuje ljudske urođene sklonostikoje možemo opaziti u svakodnevnim situacijama. Međutim, potpuno smo svsni da emocionalnu ekspresiju nije lako pojednostaviti. Razlike u ispoljavaju jačine osećanja kulturno su uslovljene,što utiče na to da muškarci češće prikrivaju iznenađenje i strah dok žene uglavnom skrivaju gađenje, prezir i bes. 

 

Sve je u prirodi

 

Biolgija je samo osnova kroz koju se prelama uticaj neposrednog i šireg socijalnog okruženja, kao i model odnosa koji je prisutan u porodici. Jasno je da ti društveni uticaji oblikuju načine ispolavanja emocija.Odrasli često dečaka smatraju slabićem kad ispolji emociju tuge (plače kao devojčica) a devojčicu osuđuju ako se agresivno ponaša. Često takve emocije prati impulsivno ponašanje i sklonost ka supstancama koje guše osećanja. Ali  droga i ekscesivno agresivno ponašanje, često su u funkciji odbrane od depresije. Devojčice koje su besne i ljute - plaču. One neprihvatljivu emociju agresiju pretvaraju u onu koja može da donese kakvu-takvu podršku okoline. 

 

Ispoljavanje emocija

 

Društveno okruženje ne gleda blagonaklono na ovu vrstu ponašanja. Muškarcima se u manjoj a ženama u većoj meri toleriše izražavanje osećanja. Međutim, i jedni i drugi, srazmerno društvenoj toleranciji, imaju probleme kada zanemaruju, potiskuju i negiraju sopstvene emocije. Bitno je da znaju kako je biološke dispozicije koja se odnosi na njihov pol, daleko naučeni obrazac emocionalnog izražavanja koji usvajamo u porodičnom i društvenom okruženju. A ono što je naučeno, može se menjati i patnja ne mora da bude sudbina. Razlika je u ispoljavanju osećanja, kada je reč lovima, neophodna je u. Privlačnost koja je osnov emocionalnih veza, svoj izraz pronalazi u složenim ponašanjima. To drugoj strani stavlja do znanja da joj se dopadate. Ta sinhronizacija emocionalnih ponašanja bi bila nepotrebna da ne postoji razlika između muškaraca i žena. 

Story Magazin, 2017, intervju vodila Ksenija Konić sa psihologom i psihoterapeutom Sanjom Stanić, članak možete pogledti ovde

Top