Majndfulnes meditacija – prevladavanje unutrašnjeg nemira

Ideja da možemo stvoriti oazu mira i spokoja u haotičnom svetu koji nas okružuje deluje veoma privlačno. Ubrzan tempo življenja, agresivni marketing čiji je cilj da nam privuče pažnju, brige i problemi koji preplavljuju, stres kao dominantni stil života čine da anksiozni i depresivni poremećaji poprimaju epidemiološke razmere. U traganju za načinima za prevladavanje stresa, a na osnovu hiljadugodišnjeg iskustva istočnjačkih kultura, meditacija se nametnula kao logično rešenje.  Mada često asocira na mistične rituale, meditacija je kroz pristup pune svesnosti (eng. mindfullness), stekla značajno poštovanje među stučnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja i postala jedan od ključnih pristupa tzv. trećeg talasa kognitivnih i bihejvioralnih terapija.

Punu svesnost  je popularizovao dr. Jon Kabat Zin sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Masačusetsu. Naučne studije i ispitivanja su pokazala da  pristup pune svesnosti značajno utiče i smanjuje simptome hroničnog bola, depresije, anksioznosti, opsesivno kompulsivnog i postraumatskog poremećaja, poremećaja ishrane i hroničnih bolesti. Primenjene tehnike pune svesnosti imaju uticaj na sivu masu mozga i omogućavaju veću svesnost  u doživljavanju emocija kao i zdraviju reakciju na emocionalne stimuluse. Kabat Zin je ovu tehniku primenjivao i sa zatvorenicima i profesionalnim sportistima. Po dr Kabat Zinu,  puna svesnost je potencijal koji svi posedujemo kao sposobnost aktivnog usmeravanja pažnje na sadašnji trenutak i na ciljane doživljaje koji se nalaze u našoj svesti, uz stav neprocenjivanja.

Bitno je naglasiti da je u pitanju potencijal, koji se razvija praksom i vežbanjem, a cilj je svojevrsno povezivanje sa sopstvenim doživljajima u sadašnjosti.  Mentalnim treningom pune svesnosti se povećava psihološka i emocionalna stabilnost, otpornost prema nepovoljnim životnim događajima i zadovoljstvo životom. Zabeležen je doprinos u jačanju koncetracije, imuniteta i regulaciji krvnog pritiska. Korišćenjem meditacije i ciljanim usmeravanjem pažnje na sadašnji trenutak, omogućava se ključni uticaj na automatski režim funkcionsanja svesti koji usled savremenog stila života karakteriše veliki broj briga i negativnih misli. Naime, ljudska pažnja je ograničenog kapacitet (od 5 do 9 elemenata u trenutnom vremenskom zahvatu), a um okupiran brigama osim što dovodi do sniženog raspoloženja, „propušta“ život u sadašnjosti.  Nova istraživanja funkcionisanja mozga, koja potvrđuju „neuroplastičnost“ tj. sposobnost moždanih struktura da fleksibilno jačaju ako se često koriste, a da one koje ne koristimo postepeno slabe, objašnjavaju zašto meditacija i tehnike pune svesnosti imaju trajan učinak na naše misli i emocije.

Postoji mnogo načina vežbanja svesnosti tokom dana. Verovatno ste već primetili da ako ručate i za to vreme gledate televiziju ili nešto čitate, automatski unosite znatno više hrane ali znatno manje uživate u njenom ukusu. Vežbanje svesnosti i obraćanje pažnje na mirise, ukuse, doživljaje u toku uzimanja obroka jačaju usmerenost, ali i povećavaju nivo uživanja kao i fleksibilnu kontrolu nad količinom hrane. Automatske radnje i navike kao što je pranje zuba i ruku, mogu biti prilika u kojoj fokusiranjem tj. usmeravanjem pažnje na ono što radite, osećate i doživljavate u tom trenutku, razvijate svoju prisutnost i sabranost.

Svesna meditacija je relativno jednostavna vežba svesnosti. Mada postoji čitav niz načina vežbanja svesnosti, uobičajeno efikasan početak je meditacija disanjem. Možete da je odmah praktikujete sledeći ovaj opis:

Sedite uspravno i oslonite se na stolicu.

Usmerite pažnju na svoje disanje. Postanite svesni sopstvenog disanja, pratite ritam i dubinu. Nije potrebno ništa da menjate, već samo da primetite šta se dešava sa disanjem.

Dok to radite primetićete misli koje vam skreću pažnju sa disanja. Te misli mogu biti o bilo čemu. Samo ih primetite i vratite pažnju na disanje.

Moguće je da ćete primetiti neke senzacije u svom telu, ili neke emocije kao što je nestrpljenje ili spokoj. Samo primetite ove doživljaje (misli, senzacije, emocije) i polagano vratite pažnju na disanje.

Postanite svesni doživljaja koji prate proces disanja i prihvatajte ga.

Puna svesnost ne podrazumeva otklanjanje svih misli iz mozga, kao ni stanje transa ili relaksiranosti. Takođe, puna svesnost nije vrsta religije ili kulta. Puna svesnost se odnosi na stav prema životu koji je u najvećoj meri povezan sa usmerenošću na sadašnji trenutak, prisutnost u sadašnjosti, otvorenost prema iskustvima, prihvatanjem i izbegavanjem osuđivanja kao i negovanjem empatije i povezanosti sa drugima.

 

Top