Kada čujete koliko je plakanje korisno, odmah ćete suzu da pustite

Neko plače od tuge, neko od sreće, nekoga rasplaču ljubavni filmovi ili stih neke pesme, ali koji god da je razlog, plakanje je korisno i deluje umirujuće.

Plakanje je odgovor na određeno emocionalno stanje. Podrazumeva sekreciju suza kroz lakrimalni aparat, bez iritacije očiju. Postoji i naziv “lakrimacija”, koja podrazumeva sekreciju suza bez emocinalnog nadražaja i obično se javlja usled alergija, infekcija, mehaničke iritacije oka i slično - priča dr Tatjana Vlašković Jovićević, lekarka u beogradskoj klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.

Zašto plačemo dok sečemo luk

Da li ste se ikada zapitali zašto plačemo dok sečemo crni luk? Luk apsorbuje sumpor iz zemlje koji pomaže pri formiranju aminokiselina zvanih sulfoksidi, zbog kojih luk ima taj karakterističan miris i ukus. Kada se luk zaseče, on oslobađa sulfokside koji u novoj hemijskoj reakciji stvaraju sulfonsku kiselinu. Potom se sulfonska kiselina pretvara u jedinjenje koji se naučno zove - sin-propanetial S-oksid. Tek kada ovo jedinjenje dospe u vazduh oko naših očiju, višestruki nervni završeci u rožnjači ga registruju kao moguću opasnost i refleksno otpuštaju suze. Ovo refleksno plakanje često je izazvano i drugim faktorima, kao što su prašina ili dim. Nervni završeci u rožnjači javljaju mozgu, koji registruje strana tela u očima i naređuje suznim žlezdama da puste suzu i isteraju uljeza...

 

Žene češće plaču 

 

Prema istraživanjima, žene u proseku plaču 5,3, a muškarci 1,3 puta mesečno, pri čemu je, kako navodi dr Tatjana Vlašković Jovićević, objašnjenje zašto češće plaču hormonalne prirode.

"Smatra se da žene češće plaču od muškaraca zbog razlike u hormonima. Muški hormon testosteron deluje tako što inhibira plakanje, dok hormon prolaktin, koji se kod žena javlja u većoj koncentraciji, deluje stimulativno na isto" - zaključuje ona.

Od razloga koji vas je rasplakao razlikovaće se i sastav suza. Kako priča dr Tatjana Vlašković Jovićević, postoje razlike u sastavu suza, u odnosu na to da li su “emocionalne” ili nisu, a to je bitno zbog efekta suza na osobu koja plače.

"U suzama koje su prolivene zbog različitih emocija (tuge, sreće, besa...) postoje određene supstance (leuenkefalin) koje deluju isceljujuće i analgetski na osobu koja plače, dok suze koje se javljaju npr. prilikom seckanja luka ne sadrže pomenute supstance" - ističe dr Tatjana Vlašković Jovićević.

„Muškarci ne plaču”

U nekim razvijenim zemljama (SAD, Švedska) plakanje je poželjan vid pokazivanja emocija i predstavlja vrstu zbližavanja među ljudima. Međutim, kako navodi dr Vlašković Jovićević, u siromašnijim zemljama, poput Srbije, plakanje predstavlja izraz slabosti i nemoći, naročito kod muškaraca.

"Otud su narodna verovanja da “muškarci ne plaču” ili ono “budi muško, ne pokazuj suze” i slično. Baš zato, mnoge osobe koje su vaspitavane u strogim i rigidnim porodicama ne mogu tako lako da zaplaču - kaže dr Vlašković Jovićević.

 

Siromašni ređe plaču

Studija istraživača u Pitsburgu pokazala je da su na suzama laki i stanovnici bogatijih država, poput Švedske i SAD. S druge strane, žitelji Gane, Nepala i drugih siromašnijih zemalja u kojima je razloga za tugu više, ređe plaču jer društvo ne gleda blagonaklono na emotivne izlive.

Na suze utiče i ličnost: Oni koji izbegavaju bliže odnose sa drugima, ređe plaču.

 

Da li je to normalno? 

"Sam čin plakanja je u emocionalnim stanjima tuge, besa i slično, potpuno normalna i zdrava pojava, i deluje terapeutski, isceljujuće i relaksirajućće na organizam. Kao što je američki pisac Kurt Vonegat rekao: “Suze su poput oluje; posle njih čovek je uvek mirniji” - priča dr Vlašković Jovićević.

Međutim, kako navodi, osim kod tuge, depresije i drugih negativnih emocija, plakanje se javlja i kao posledica preplavljivanja pozitivnih emocija, kako bi se organizam doveo u stanje emocionalne uravnoteženosti.

"Pravi primer za to jeste plakanje roditelja prilikom diplomiranja deteta, plakanje obožavateljki na koncertu poznatog pevača. Plakanje je poželjna pojava u situacijama koje u nama bude jake emocije, pozitivne ili negativne, jer deluje pozitivno na psihičko i fizičko zdravlje" - zaključuje dr Vlašković Jovićević.

 

 

Autor teksta Bojana Bogosav u intervjuu sa Tatjanom Vlašković Jovićević, članak objavljen 25.04.2017.na portalu Žena Blic, https://zena.blic.rs/zdravlje/kada-cujete-koliko-je-plakanje-korisno-odmah-cete-suzu-da-pustite/79w57v7

Top