Emocionalna glad i prejedanje

Emocionalna glad predstavlja način kojim osoba uzimanjem hrane pokušava da se oslobodi neprijatnih emocija i psihološkog stresa. Takva strategija nije uspešna jer kratkoročno zadovoljstvo koje hrana donosi, ne otklanja nezdrava osećanja, već donosi više stresa i dugoročno šteti.

Naravno, uzimanje hrane je neophodno i ne može se zameniti ni sa jednom drugom aktivnošću. Cilj joj je održanje života, ali kao i sam život, kod ljudi ne predstavlja samo prosto obezbeđivanje biološkog opstanka. Hranjenje ima i socijalnu tj. društvenu dimenziju. Zapravo, okolina u kojoj se razvijamo oblikuje kako način na koji zadovoljavamo potrebu za hranom tako i vrstu hrane. Rituali hranjenja su vezani za sve bitnije životne događaje, obezbeđuju da se trenuci sreće kao i trenuci bola, koji imaju stresnu dimenziju lakše prihvate i integrišu u život. Emocionalno zadovoljstvo koje donosi hrana osim prijatnosti često donosi olakšanje.

Hrana i sve u vezi sa hranom ima veoma veliki emocionalni značaj. Ljubav i bliskost u najranijim trenucima života je povezana sa majčinim hranjenjem. Tokom života, hrana dobija niz značenja koja reflektuju naš odnos prema drugima, životu i prema samom sebi. Hrana postaje uteha, donosi zadovoljstvo, lišava stresa, služi kao nagrada, postaje znak kojim se iskazuje naklonost, ali način na koji se prevazilaze negativne emocije.

Emocionalna glad kao i potpuno negiranje gladi je u osnovi ozbiljnih psiholoških poremećaja hranjenja kao što su bulimija i anoreksija, a veoma često je u osnovi gojaznosti.

Kako razlikovati emocionalnu i fiziološku glad?

Emocionalna glad ima nekoliko izrazitih karakteristika. Često se pojavljuje naglo kao “napad gladi”. Manifestuje kao intenzivna potreba za određenom vrstom hrane. U pitanju je hrana koja podstiče lučenje supstanci koje imaju antistresno dejstvo, najčešće slatkiši, ali i bilo koja hrana koja je asocirana sa doživljajem zadovoljstva.

Emocionalna glad se javlja kao reakcija na događaje koja osoba tumači kao uznemiravajuće.  Prvo se doživljava u umu kao predstava i želja za hranom koju prati potreba da doživimo određenu senzaciju ukusa ili mirisa. Nemoguće ju je odložiti za kasnije. Osoba nastavlja sa jelom i kada opazi da je sita, jer je cilj odstraniti neprijatna osećanja, a ne zadovoljiti fiziološku potrebu. Na taj način dolazi do prejedanja. Nakon prejedanja osoba najčešće  oseća krivicu. Osećanje krivice je snažna neprijatna emocija i kao takva postiče disfunkcionalna ponašanja koja osobu uvode u novi ciklus emocionalne gladi i prejedanja. Takav obrazac često ima karakteristike zavisnosti. Rezultat je višak kilograma i zdravstveni rizici koje ovakav način hranjenja sa sobom nosi.

Osloboditi se emocionalne gladi često znači prevazići sebe i doživeti više zadovoljstva. Osnova je upravljati sobom, sopstvenim neprijatnim i nezdravim emocijama, kao i pronaći funkcionalnije načine za rešavanje problema. Prvi korak je pratiti sebe, identifikovati situacije u vezi kojih doživljavamo teška, bolna osećanja i u kojima imamo tendenciju da posegnemo za nekontrolisanim unošenjem hrane. Neprijatne emocije nose snažnu poruku da ne živimo život koji je za nas vredan življenja i samo suočavanje sa takvim osećanjima za nas je neupredivo korisnije od izbegavanja i “anesteziranja” nalaženjem utehe u hrani.

 

 

 

 

Top