Niska frustraciona tolerancija - Kako vaspitati snagu volje?

Život može da se predstavi kao čitav niz frustracija. Jutro koje počinje zvonjavom budilnika je tipičan primer. Želim da spavam, ali čeka me novi dan sa mnoštvom obaveza.

 

Zapravo, kad god naša neposredna želja naiđe na prepreku, osetićemo frustraciju i nezadovoljstvo. Iako smo skloni da frustraciju smatramo lošom,  nezadovoljstvo koje je prati je snažna motivacija da budemo aktivni i radimo na ostvarenju svojih želja.

 

Problem nastaje kada ljudi smatraju da ne mogu da podnesu frustraciju, jer takva uverenja snažno utiču na oblikovanje naših osećanja. Filozofija niske frustracione tolerancije je relativno česta pojava. Kao ljudska bića smo skloni da automatski pomislimo da ne možemo da podnesemo situacije koje ne želimo, a koje su suštinski podnošljive.

 

Zašto je to važno? Sposobnost da izdržimo, podnesemo frustraciju i izađemo na kraj sa neprijatnim osećanjima i uznemirenošću, osnova je onoga što se smatra snagom volje. Samokontrola održava usredsređenost, dok sledimo svoje osnovne ciljeve  uprkos primamljivosti trenutnog uživanja.

 

Psihološke studije ističu ključni značaj samokontrole u ostvarivanju životnog uspeha. Nivo samokontrole u detinjstvu značajniji  je pokazatelj budućeg finansijskog uspeha i zdravlja od količnika inteligencije i od socioekonomskog položaja porodice. Razvijanje frustracione tolerancije, stpljenja i savesnosti je višestruko korisno za budućnost. Deca koja odrastaju u privilegovanim ekonomskim uslovima, ako ne nauče da odlože uživanje pri ostvarivanju svog cilja, često nisu u stanju da iskoriste početne životne prednosti i privilegije koje podrazumeva bogatstvo.

 

Takođe, bitan uslov psihičkog zdravlja i dobrobiti leži u spremnosti  osobe da razvije filozofiju dugoročnog hedonizma, koja zarad budućeg zadovoljstva i radosti ostvarivanja vrednih životnih ciljeva, ima kapacitet da se odupre trenutnom zadovoljstvu i toleriše nelagodu koju taj put neminovno nosi.

 

Jasno je da ne postoji lagodan život bez teškoća i loših događaja, ali to nije lako prihvatiti. U susretu sa životnim problemima ljudi reaguju čitavim nizom neprijatnih osećanja kao što su tuga, razočaranje, nezadovoljstvo, žaljenje…Takva osećanja su zdrava jer motivišu na ulaganje napora i trud da se nepovoljna situacija promeni, a ako to nije moguće, da se prihvati realnost. Zahtev da život budu lagodan i udoban, jer je u suprotnom  nepodnošljiv, dovodi do psihičke patnje i psihičkih poremećaja.

 

Nizak nivo tolerisanja frustracije otežava upravljanje sobom i urušava samodisciplinu. Osoba se ponaša kao da mora odmah ostvariti svoju želju, jer ima uverenje da ako to ne učini neće izdržati i podneti neprijatnost. To čini da udaljeni ciljevi i želje koje ne mogu da se ostvare sada i ovde, ostaju van domašaja. Takođe, uskladiti sopstvene sa željama drugih ljudi zahteva mudrost i strpljenje tj. visoku frustracionu toleranciju. Narcisoidne osobe, razmažene i neadekvatno socijalizovane teško izlaze na kraj sa frustracijama, insistiraju na svojim željama, što značajno otežava odnose sa drugima.

 

Kako prevazići svoju nisku frustracionu toleranciju?

 

Veoma je važno shvatiti da ono što ste već preživeli kao teško iskustvo, predstavlja važan dokaz da ste u stanju da to ponovo podnesete i preživite. Insistiranje na uverenju da je situacija nepodnošljiva i njeno izbegavanje, pojačava snagu uznemirenosti i unutrašnju teskobu. Teskoba nas ometa da istrajemo u svrsishodnim aktivnostima i zarobljava nas u začaranom krugu neuspeha. Razvijanje fleksibilnog odnosa  prema željama razvija samodisciplinu, kontrolu i sposobnost da se odupremo iskušenjima i pojačava snagu volje.

 

 

 

Top