Ljubav koja boli

Ljubav koja boli

Fatalna ljubav podrazumeva "sudbinsku vezu" između dvoje ljudi u kojoj oni nemaju kontrolu nad svojim emocijama i reakcijama i kao da nisu u stanju da  slobodno odlučuju da li će u takvoj vezi ostati ili ne. Ona se doživljava kao neizbežna. Fatalna ljubav nije zaljubljenost. Ona prevazilazi “slatku neizvesnost” i privlačnost koje se osećaju na početku veze. U fatalnoj ljubavi neizvesnost, magnetska privlačnost i strast koja traje, su glavno obeležje ljubavnog odnosa. Istovremeno, fatalna ljubav veoma je različita od zrele ljubavi. Fatalna ljubav pored euforije podrazumeva psihičku patnju, mnogo bola koji je čini tragičnom.  Fatalna ljubav ne ostavlja mogućnost da se osećanje ljubavi razvija, ne stvara osnovu za razvoj ličnosti partnera i razvoj odnosa. Par u fatalnoj ljubavi kao da se vrti u začaranom krugu, u kom povređenost i bol smenjuju kratkotrajni trenuci ekstaze. 

Fatalna ljubav je suštinski zavisan odnos koji ima karakteristike opsesije. U takvim odnosima dominira anksioznost, napetost, strah od napuštanja i odbacivanja. Početna nesigurnost, koja karakteriše početak svake veze, ubrzo ustupa mesto ljubomori, zavisnosti, očajanju, opsesivnoj  težnji za kontrolom. Naime partneri veruju da bi njihova veza bila idealna samo kada bi se onaj drugi promenio. Destrukcija koja obeležava fatalni ljubavni odnos može biti izraz pogrešnog uverenja o tome šta je ljubav, ali i složenih uzroka čija je suština neki od psihopatoloških fenomena, vrlo često poremećaj ličnosti.

Emocionalni problemi, nedostatak empatije, nemogućnost doživljavanja emocija ili psihopatija često mogu dovesti do dramatičnog funkcionisanja u vezi. Osoba koja je opsednuta svojim partnerom najčešeće intenzitet ljubavi poistovećuje sa intenzitetom opsednutosti, a osećanje ljubavi sa uzbuđenjem i euforijom, koji teško mogu da se održe bez drame. Osoba koja očajnički žudi za ljubavlju, sa druge strane, posesivnost, ljubomoru i kontrolu pogrešno shvata kao izraz snage ljubavi. Uz takav odnos obavezno ide i stav “ne mogu da živim bez tebe”. Ključno kod zavisnog i opsednutog partnera je iracionalno uverenje da je bez osobe sa kojom je u vezi život nemoguć i besmislen.  Biti ostavljen je “smak sveta”. Tako se i pored patnje, bola i trpljenja, fatalna veza održava, a partneri se i pored pokušaja raskida često vraćaju jedno drugom. U drastičnim slučajevima ishod može da bude tragičan, moguće je psihičko i fizičko nasilje.

U slučajevima raskida, nije redak slučaj da osoba koja je ostavljena povređeno istrajava u idealizaciji nedostupnog partnera. Tada mu pripisuje osobine koje ne poseduje, mašta o tome kako bi se veza razvijala da je opstala i tako sebi onemogućava iskustvo ljubavi u realnom životu. Ukoliko veza nije opstala, velika je verovatnoća da osoba nije bila odgovarajuća, nije mogla da uzvrati ljubav, jednostavno nije bila "prava".

Mada nije lako odrediti tipičan profil ličnosti koje su sklone fatalnim ljubavnim vezama, jasno je da je nezrelost oba partnera osnova koja omogućava takvu vrstu veze. Neintegrisane, zavisne osobe češće će ulaziti u loše odnose. Nesigurne i osobe niskog samopoštovanja često će biti magnetski privučene manipulativnim, emocionalno nedostupnim ili osobama sa problemima (kockari, "švaleri", alkoholičari, nasilnici).  Kada se pogleda u prošlost takvih osoba, vema često su doživljavale neku vrstu emocionalne uskraćenosti i zanemarivanja, bile su odvojene ili napuštene od njima emotivno značajnih osoba. Samim tim, fatalna ljubavna veza istovremeno je izraz i pratilac emocionalnih problema, ali naizgled i "šansa" da se oni prevaziđu.

Prevazilaženje opsesivne vezanosti, zavisnosti i fasciniranosti drugom osobom je težak put, ali je promena je moguća. Prava ljubav ne sputava i ne guši, a dominantno se  doživljavaju prijatna osećanja, sreća, zadovoljstvo i ispunjenost. Zrela osoba sa integritetom i emocionalnom inteligencijom prihvata sebe, odnosno sebe voli. Ta ljubav prema sebi omogućava nam da neko drugi, odnosno ljubavni partner, ne bude osoba koja nadoknađuje neki naš nedostatak, već ona koja sa nama gradi novu celovitost. Međutim, osećanje sopstvene vrednosti i smisla, koji nas motiviše da živimo najbolji mogući život, ponekad može biti i rezultat teškog i trnovitog puta koji smo prošli prevazilazeći fatalnu ljubav. 

 

 

 

Top