Kako vaspitati snagu volje?

Kad god naša neposredna želja naiđe na prepreku, osetićemo frustraciju i nezadovoljstvo. Iako smo skloni da frustraciju smatramo lošom, nezadovoljstvo koje je prati snažna je motivacija da budemo aktivni i radimo na ostvarenju svojih želja. Problem nastaj ekada ljudi smatraju da ne mogu da podnesu frustraciju, jer takva uverenja snažno utiču na oblikovanje naši osećanja. Niska frustraciona tolerancija relativno je česta pojava, a kao ljudska bića skloni smo da automatski pomislimo kako ne možemo da pristanemo na određene situacije koje su suštinksi podnošljive. 

 

Značaj samokontrole

 

Sposobnost da izdržimo, podnesemo frustraciju i izađemo na kraj sa neprijatnim osećanjima i unemirenošću, osnova je onoga što se smatra snagom volje. Samokontrola održava usredsređenost dok sledimo svoje osnovne ciljeve uprkos primamljivoj mogućnosti trenutnog uživanja. Psiholozi ističu ključni značaj samokontrole u istraživanju životnog uspeha. Nivo samokontrole u detinjstvu značajniji je pokazatelj finansijskog uspeha i zdravlja od inteligencije i socijalnog položaja. Razvijanje frustracione tolerancije i savesnosti, višestruko je korisno za ličnost.  Deca koja odrastaju u privilegovanim ekonomskim uslovima, ako ne nauče da odlože uživanje pri ostvarivanju svog cilja nisu u u stanju da iskoriste početnu prednost i privilegije koje podrazumeva bogatstvo. Takođe, bitan uslov psihčkog zdravlja i dobrobiti leži u spremnosti osobe da razvije filozofiju dugoročnog hedonizma koja zarad budućeg zadovoljstva i radosti osrvarivanja vrednh životnih ciljeva, ima i kapacitet da se odupre trenutnom zadovoljstvu i toleriše nelagodu koju taj put neminovno nosi. 

 

Prihvatanje života

Jsmo je da ne postoji lagodan život bez teškoća i loših događaja, ali to nije lako prihvatiti. U susretu sa problemima, ljudi reaguju čitavim nizom neprijatnih osećanja kao što su tuga, razočaranje, nezadovoljstvo, žaljenje...Takva osećanja su zdrava jer motivišu na ulaganje napora i trud da se nepovoljna situacija promeni, a ako to nije moguće, treba prihvatiti realnost. Zahtev da život bude lagodan i udoban, jer je u suprotnom nepodnošljiv, dovodi do patnje i psihičkih poremećaja. Nizak nivo teolerisanja i frustracije otežava upravljanje sobom i urušava samodisciplinu. Takva ososba ponaša se kao da odmah mora da ostvari svoju želju, jer ne može da podnese neprijatnost. To dovodi doo toga da udaljeni ciljevi i želje koji ne mogu da se ostvare sada i ovde, ostaju van domašaja. Takođe, usklađivanje sopstvene sa željama drugih ljudi zahteva mudrost i strpljenje, to jest visoku frustracionu toleranciju. Narciosoidne osobe, razmažene i neadekvatno socijalizovane, teško izlaze na kraj sa frustracijama, insistiraju na svojim željama, što znatno otežava odnose sa drugima. 

 

Kako podići prag tolerancije na frustraciju?

 

Izuzetno je važno shvatiti da ono što ste vež preživeli kao teško iskustvo, predstavlja važan dokaz da ste u stanju da to ponovo podnesete i preživite. Insistiranje na uverenju da je situacija nepodnošljiva i njeno izbegavanje, pojačava snagu uznemirenosti i unutrašnju teskobu koja nas ometa da istrajemo u svrsishodnim aktivnostima i zarobljava u začaranom krugu neuspeha. Razvijanje fleksibilnog odnosa prema željama pojačava snagu volje, razvija samodisciplinu, kontrolu i sposobmost da se odupre iskušenjima. 

 

Sanja Stanić: "Kako vaspitati snagu volje", Story magazin, 13.05.2016.(preuzmite članak ovde), razgovor vodila Ksenija Konić

Top