Kako razrešiti konfliktnu situaciju na asertivan način?

Postoji više teorija komunikacije i njihovom se analizom može izvesti zaključak da komunikacija uvek predstavlja razmenu poruka između dve ili više osoba odnosno grupa ljudi.

S obzirom na to da se osoba koja šalje poruku i osoba koja bi tu poruku trebalo da primi razlikuju po potrebama, stavovima i vrednostima, ali i kao celokupne ličnosti, potpuno je očekivano i prirodno da u komunikaciji između njih dođe do neslaganja i međusobnog nerazumevanja. Kada neslaganje i nerazumevanje vodi sukobu i poprimi veće razmere i postane intenzivnije, govorimo o konfliktnoj situaciji.

Konfliktna situacija otežava dalju komunikaciju između sukobljenih strana i ukoliko se na vreme ne razreši može izazvati velike probleme u daljem funkcionisanju te dve osobe, ali i niza drugih osoba i situacija na koje one utiču. Posebno je opasno ako se radi o sukobima između kolega na zajedničkom projektu ili osoba koje su emotivno bliske kao što su to porodica, prijatelji, partneri jer može trajno ugrozitu i poremetiti odnose.

U konfliktnoj situaciji sukobljene strane mogu nastupiti na tri načina: dominantno (agresivno), pasivno (submisivno) i asertivno.

Agresivni nastup ima za cilj da uplaši protivnika i učini ga slabijim i poniznim da bi osoba koja se ponaša agresivno sebe zaštitila od potencijalnih povreda, uspostavila kontrolu nad situacijom i uspela da realizuje svoje planove ne vodeći računa o potrebama i željama drugih.

Slično kao kod agresivnog odnosno dominantnog nastupa i kod pasivnog tj. submisivnog se reaguje iz straha od potencijalnih povreda, ali je taktika izbegavanja povreda drugačija. U ovom nastupu se protivnik doživljava kao jači, moćniji i uticajniji, pa osoba koja bira da se ponaša submisivno prihvata volju druge osobe na uštrb svojih sopstvenih želja i potreba.

Vidimo da u oba slučaja, jedna od strana u konfliktnoj situaciji ostaje uskraćena za realizaciju sopstvenih planova i nezadovoljna svojim statusom, ali da ne trpi samo ta jedna uskraćena strana, već i odnos između ove dve osobe jer u njemu nema ravnopravnosti niti poštovanja, razumevanja i međusobne razmene koje predstavljaju suštinu svakog kvalitetnog komunikacijskog odnosa.

Međutim, asertivnim nastupom radi se na zauzimanju za sebe i realizaciji sopstvenih planova uz uvažavanje ne samo potreba druge osobe, već i o poštovanju nje kao ličnosti, jer to što misli drugačije od nas ne znači da je manje vredna, glupa i slično već samo da je različita, na šta ima puno pravo. Isto tako, ako se zauzmemo za sebe, nećemo samo ostvariti sopstvene potrebe, već ćemo pokazati drugima da se radi o osobi koja zna šta hoće i dovoljno je samopouzdana i rešena da to i ostvari. Na taj način su na dobitku obe strane, a najviše odnos između njih koji postaje iskreniji i jasniji, pa samim tim i kvalitetniji.

Asertivno razrešavanje konflikta zahteva da drugoj osobi jasno stavimo do znanja šta želimo i zašto nam je važno da to ostvarimo. Potrebno je istaći da nam je važno i da čujemo šta ta druga osoba želi i zašto je njoj to važno da bi smo uspeli da se dogovorimo i međusobno uskladimo.

Asertivnim nastupom moguće je izraziti svoj stav, koji je u suprotnosti sa stavom druge osobe a da pritom tu osobu ne omalovažimo. Dovoljno je reći: „Razumem zašto misliš/osećaš se tako i tako i to je u redu, ali ja se ne slažem u pogledu toga i toga zbog toga i toga“. Na ovaj način pokazujemo otvorenost za mišljenje drugih i poštovanje i prihvatanje različitosti, ali ne odustajemo od sopstvene autentičnosti.

Asertivnim putem je takođe moguće uputiti kritiku drugoj osobi a da ona tu kritiku ne doživi kao napad na sopstvenu ličnost, uvredu časti i slično. Ovaj način upućivanja kritike odnosi se na izveštavanje sagovornika šta nam konkrertno u njom/ njegovom ponašanju smeta i kako to što on/ ona radi direktno utiče na nas („Kada se ponašaš tako čini da se osećam ovako“).

Na kraju je potrebno istaći da da bi ceo proces asertivnog razrešavanja konflikta uspeo, potrebno je kontinuirano raditi na razvijanju sopstvenih veština komunikacije i tolerancije različitosti, ali i jačanju samopouzdanja.  Isto tako, potrebno je da obe sukobljene strane budu otvorene za razrešenje postojećeg konflikta jer komunikacija je, kao što smo već ranije istakli, odnos koji zahteva uključenost obe strane i međusobnu razmenu njihovih potreba i stavova. Ljudi su skloniji da se ponašaju asertivno kada razviju pozitivna uverenje o asertaciji. Stoga je pored usvajanja veština asertivnog ponašanja neophodno razviti i osnovna pozitivna uverenja u vezi sa asertacijom kao što je npr. uverenje da nam asertivno ponašanje čini život lepšim jer nam pruža mogućnost da budemo zadovoljniji u ličnim  i poslovnom odnosima sa drugim ljudima. Takođe, svaka osoba ima pravo da otvoreno izrazi svoje misli, osećanja i ponašanja i ovo pravo na asertivnost se ne zaslužuje  i ne gubi.

 

 

Top