Kako provesti praznike ako si sam

Praznici nam stižu i užurbano se pripremamo da sve stignemo na vreme, da pokupujemo poklone za naše drage u poslednji čas, da odvedemo decu na pozorišne predstave i dodelu novogodišnjih paketića. Radujemo se predahu od posla i željno iščekujemo da provedemo slobodne dane sa porodicom i prijateljima za bogatom trpezom, kod kuće ili na putovanju, u prijatnom društvu. Međutim, sve više ljudi praznike doživljava kao pravu noćnu moru jer se suočavaju sa svojim najvećim strahovima – biće sasvim sami, tužni jer su zaboravljeni od drugih, stariji za još jednu godinu. Ukoliko je osoba sama, bez prijatelja i u poodmaklim godinama, ne znači da će automatski biti anksiozna, depresivna, povređena. U skladu sa kognitivnom terapijom, uverenja koja imamo o samoći i starosti su ta koja su direktno odgovorna za naša nezdrava osećanja i ponašanja.

 

Raspoloženje je vođeno našim mislima – odnosno nisu sami događaji ti koji vode emocije, već naša uverenja o tim događajima ili interpretacije tih događaja. Osoba koja čvrsto veruje da ne bi smela da bude sama i da je to užasno uvodi sebe u čitav dijapazon nezdravih osećanja poput depresije, anksioznosti, krivice, besa, povređenosti, kao i ponašanja koja prate ova osećanja poput povlačenja u sebe, samokažnjavanje, plača, nesanice, bespomoćnosti, bezvoljnosti. Depresija čini da se ponašamo drugačije, a naše ponašanje takođe može podstaći depresiju. Ukoliko smo ubeđeni da nismo dovoljno dobri ili da smo bezvredni, kako uopšte možemo da stremimo ka onome što nam je važno. Isto tako, izbori koje pravimo kada smo depresivni još čvršće će nas zadržati u stanju nezadovoljstva.

 

Od depresije godišnje pati oko 100 miliona ljudi širom sveta; depresija zauzima drugo mesto prema učestalosti u opštoj populaciji. Tuga, za razliku od depresije, je funkcionalno osećanje i zdrava reakcija na negativni događaj, koji ima značenje gubitka ili neostvarenja želja. Tuga i depresija se kvalitativno razlikuju i predstavljaju zasebne dimenzionalne fenomene. Depresija je emocionalni poremećaj u vidu nezdrave reakcije na negativni aktivirajući događaj koja pored subjektivnog doživljaja patnje obuhvata osećaj beznadežnosti, osećaj bespomoćnosti, osećaj manje vrednosti, nesamopouzdanje i kvalitativno drugačije vegetativne i promene u ponašanju. Intenzivna tuga ne podrazumeva nužno depresiju, kao što ni depresija ne podrazumeva nužno tugu.

 

Nova godina je prilika da se saberu utisci, uspesi i neuspesi iz prethodne godine, prave se novogodišnje odluke za sledeću godinu. Iracionalna uverenja o događajima uvode u depresiju. Depresija najčešće počinje kao reakcija na gubitak ili neuspeh u životu.

 

Samoća, odnosno način na koji osoba interpretira samoću, ne mora da bude izvor depresije, anksioznosti ili neke druge nezdrave emocije. Osoba ne mora imati nikakvo iracionalno uverenje povodom samoće kao što je na primer “Ne smem biti sam tokom praznika, jer to govori koliki sam gubitnik!”, već naprotiv, može pozitivno vrednovati samoću i uživati u njoj. Ova osoba, može misliti “Biću sam tokom praznika, koji sam ja srećković, konačno ću moći da pročitam neku knjigu”. Bavljenje hobijima, aktivan ili pasivan odmor, umesto repetitivnog, pasivnog  razmišljanje o simptomima, uzorcima i posledicama depresije i pomeranje pažnje sa simptoma depresije na pozitivne mentalne sadržaje i aktivnosti.

 

Za osobe koje negativno vrednuju samoću, preporučuje se planiranje aktivnosti odnosno bihejvioralna aktivacija koja se odnosi na učestvovanje u dnevnim aktivnostima koje osobi daju osećaj postignuća i prijatnosti sa ciljem da se osoba suprotstavi depresivnoj inerciji.

 

Planiranje dnevnih aktivnosti omogućava prevenciju socijalnog povlačenja i prevladavanje osećaja beznadežnosti koji može da se javi tokom novogodišnjih praznika.

 

Autor teksta Dragana Tomić u intervjuu sa Irenom Werner: Recite sebi koji sam ja srećković!, Dnevni list Alo, 31.12.2015. (preuzmite članak ovde)

 

Top