Da li je prva ljubav i ona prava?

Često preispitujemo lične emotivne izbore, žalimo za svojom mladalačkom velikom romansom, pitamo se šta bi bilo da se ona nastavila i jesmo li pogrešili, a odgovore na ova pitanja daje naša stručna saradnica
Izgubljene životne i ljubavne alternative dobijaju na psihološkom značaju samim tim što su neostvarene. Kada imamo iracionalnu ideju da nam je život mogao biti drugačiji nego što jeste, psihička patnja i bol naprosto su neminovni. Potencijal za kajanje zasniva se na preuveličavanju mogućih pozitivnih strana puta kojim niste krenuli. Neka prošla ljubavna priča, samim tim što se obično davno dogodila, podložna je i procesima naknadnog ulepšavanja i idealizacije. Kada takva sećanja uporedimo sa često frustrirajućom svakodnevnicom, sadašnjost je neminovno na gubitku. Ključnu ulogu u nezadovoljstvu mogu imati i pogrešne predstave o ljubavi, koje često podrazumevaju uverenja da ona isključuje povremena neprijatna osećanja ili da u životu možemo imati samo jednu pravu ljubav.

POČETNO ZALJUBLJIVANJE
Obično se javlja u adolescenciji i to je period života kada se formira identitet ličnosti, a kontrola emocija počinje da se uspostavlja na neurofiziološkom nivou. Mlada osoba u potrazi je za sobom i svojim mestom u složenom svetu odraslih. Kada se pojave leptirići u stomaku, realnost dobija sasvim drugu dimenziju. Adolescentska oduzetost sobom ustupa mesto emocijama. Izgleda kao da put ka zrelom i uobličenom identitetu ne bi bio zamisliv bez zaljubljivanja, stanja u kome smo zaokupljeni sopstvenim psihološkim projekcijama i idealizacijama. Takva osoba pred sobom ima zadatak da psihološki izraste i postane spremna za uspostavljanje zrele veze sa nekim drugim partnerom. I bez složenih biohemijskih promena u mozgu, prva ljubav posebna je i zbog toga što je prva u životu. U mnogim kulturama, čak i u onima u kojima postoji institucija ugovorenih brakova, ona je psihološki značajna za osobu i ostaje trajno zabeležena u sećanju. Zaljubljenost je praćena mnoštvom osećanja koja nisu uvek vezana za euforiju, ushićenost i strast. Veoma intenzivan strah, teskoba, nervoza, nesigurnost, opsesivne misli, takođe su pratioci zaljubljenosti koje ponekad može predstavljati traumatsko iskustvo. To je ono stanje kada za nekoga kažemo da je lud od ljubavi ili ludo zaljubljen. Taj period relativno kratko traje, ali pamti se kao veoma značajno životno iskustvo.

PUTOKAZ ZA KASNIJE VEZE
Prva ljubav najčešće i nestaje sa prolaskom stanja zaljubljenosti, ali ne mora da bude uvek tako. Neko iskusi završetak prve ljubavi bolnim rastankom, a neko je naprosto preraste. U zavisnosti od toga kako se odvijala i završila ta prva velika ljubavna priča, zavisi i njen uticaj na kasnije ljubavi, pre svega na uverenja koja smo iz nje poneli. U slučajevima kad zaljubljenost preraste u pravu ljubav, dolazi do procesa sazrevanja udvoje i adaptacije na realnost, koja je praćena prihvatanjem osobe koju volimo sa svim njenim vrlinama i manama, kao i spremnošću da se posvetimo ljubavniom odnosu s namerom da on traje.
​
BLISKOST, STRAST I ODANOST
Svaka ljubavna veza, bilo da je postojeća ili nova, ima potencijal prave ljubavi. Priroda ljubavi neuhvatljiva je pre svega zbog činjenice da ju je nemoguće prepričati, definisati u nauci ili nekome ko je nije iskusio preneti njenu suštinu. I pored toga što postoji više vrsta ljubavi, ljudi neprestalno tragaju za odgovorom na pitanje šta je njena suština. Zajedničko mnogim određenjima jeste tvrdnja da je ljubav osećanje snažne naklonosti i privlačnosti, pri čemu je izraženo interesovanje, podrška i kontrola u odnosu sa drugom osobom. Psiholog Robert Sternberg, istraživač inteligencije i ljubavi, na temelju svojih istraživanja pravu ili savršenu ljubav u partnerskim odnosima definiše kao kombinaciju tri komponente: bliskosti, strasti i odanosti. Bliskost ili intima obuhvata poštovanje, otvorenu komunikaciju, deljenje i podršku u teškim situacijama, a strast nagone  koji vode do emocionalne uzbuđenosti i seksualne privlačnosti. Odanost je posvećenost emotivnom odnosu, to jeste odluka da nekog volimo i obavezivanje da ćemo zadržati ljubav. Bez ova tri aspekta, prava partnerska ljubav nije moguća, a prisustvo samo jedne ili dve komponente opisuje ostale vrste ljubavi (dopadanje, slepu ljubav, romantičnu, prijateljsku i prividnu ljubav). Ostati u uverenju da za nas postoji samo jedna prava ljubav, može dovesti do niza nepovoljnih posledica. Jedna od najtežih jeste odustajanje od ljubavi i pokušaja da se pronađe ona prava.
 
Piše: SANJA STANIĆ, psihoterapeut Priredila: Ksenija Konić, za časopis Story 
prva ljubav#bliskost#strast#odanost

---