Alarm!!! Nama bliska osoba pati!

Čini mi se da se često dešava da nam se upali sirena za stres kada je neko nama blizak povređen, uznemiren, bolestan ili nešto drugo tome slično. Sve resurse upućujemo u smeru da pomognemo toj osobi, bilo da je to naše dete, partner, majka, otac, prijatelj, dalji rođak, kolega ili komšinica. U tim momentima naš mozak radi trista na sat i izbacuje različita rešenja koje ta osoba treba da primeni kako bi rešila to šta je muči. Tako majka treba da kupi baš taj lek koji smo i mi pili kada nas je bolela glava jer nam je mnogo pomogao, dete treba da prestane da se druži sa Petrom iz drugog odeljenja jer uvek ispadne neka nevolja kada idu zajedno iz škole, komšinica treba da pravi mafine upravo po našem receptu koji je doveden do savršenstva, kolega bi trebalo da auto odveze na popravku kod našeg automehaničara koji je proveren a ne da svaki mesec plaća skupe popravke kod nekih neproverenih i tako dalje i tako dalje...

A šta se dešava dalje u takvim situacijama? Kada nas poslušaju mi smo srećni jer se osećamo korisni, još ako rezultat našeg saveta ispadne dobar onda je i nama bliska osoba srećna i to je pun pogodak. Šta je onda problem? Problem je što nas najčešće ne poslušaju. Onda često budemo povređeni ili ljuti zbog misli koje imamo „Opet me ne sluša“, „Kako sme da me ne sluša?“, „Što sam se uopšte i trudio/la?“, „Koja sam ja budala što se uopšte i nerviram“ i/ili slično.

Ali ima nešto još gore, a to je da se to iznova i iznova ponavlja, odnosno kada nam se partner požali da je šef na poslu nemoguć, nama se opet upali alarm i ponovo kreće isti vrtlog prvo rešenja koje nudimo, a onda kada rešenja nisu uopšte uzeta u obzir, kreću naše misli koje izazivaju negativna osećanja. Kako se odupreti ovim začaranim krugovima?

Deluje u potpunosti nelogičan sled događaja, samo smo hteli da pomognemo i kako onda ispadne da pored toga što je nama bliska osoba uznemirena odjednom smo i mi. Kao da nam nešto ovde promiče... POTREBA! Jeste, promakla nam je potreba. Da vidimo za početak - šta je potreba? Potreba označava motive i vrednosti svakog pojedinca, ono što ga pokreće na akciju, a javlja se u situaciji kada nam to nešto manjka (odnosno za tim imamo potrebu). Šta je bila potreba deteta kada se žalilo na Petra iz drugog dva? Možda je imalo potrebu za razumevanjem (da ga neko samo sasluša i razume) ili potrebu za deljenjem (htelo je da ispriča nešto što mu se desilo u toku dana) ili možda je imalo potrebu za pažnjom (htelo je da mu posvetimo nekoliko minuta pa je možda malo i preuveličalo šta je Petar sve uradio) ili je imalo neku drugu potrebu... A šta smo mi uradili? Odmah zaključili da dete traži da mu rešimo problem, što može nekad da se desi ali zasigurno nije skriveno iza svakog „Hej zamisli šta mi se danas dogodilo?“

Važno je da osluškujemo potrebe nama bliskih ljudi, ali kako se ne bi bavili enigmatikom lakše je da ih pitamo šta je njihova potreba. Npr. kada roditelji krenu da se žale na zdravstvene tegobe, možemo ih pitati „kako mogu da ti pomognem?“, „šta bi želeo/la?“ i onda ako kažu da bi voleli neku vrstu pomoći onda možemo krenuti sa predlogom rešenja, a ako samo imaju potrebu da pričaju o tome, možemo biti tu za njih da ih saslušamo.

Pored spoznaje potreba drugih ljudi, još je važnije upoznati sopstvene potrebe. U ovom primeru gore kada smo se uznemirili jer nas niko nije poslušao a mi smo uložili vreme i trud u traženje rešenja za njih, naša potreba je bila potreba za uvažavanjem ili možda potreba za poštovanjem a kada ona nije bila zadovoljena onda je to uz naše negativne misli izazvalo i neko neprijatno osećanje.
​
Razmišljajte o svojim potrebama i pravim načinima kako da ih zadovoljite. Proverite koje potrebe imaju ljudi oko vas i znajte da je često dovoljno da - samo budemo tu.
 
AUTOR: MARTINA HEĐI, master psiholog, sistemsko porodični psihoterapeut pod supervizijom
potreba za poštovanjem#potreba za razumevanjem#potreba za pažnjom#potreba za uvažavanjem#potreba za deljenjem

---